Kolumna: Baka čini naše detinjstvo

Noć je vec uveliko počela da baca svoje boje fosfora na pusto i uvek uspavano selo pored reke. Izgleda da sam ostala samo ja budna. Sedim bosa u beloj bakinoj spavaćici, većoj za tri broja, ali posve prijatnog materijala na drveni zidić nadomak prozora i posmatram.

Gledam reku čiji se sitni valovi bore sa niskim temperaturama, jos uvek se nisu predali zimi i pretvorili u led… Čini mi se da nikada i neće. Vetar lagano pomera osiromašene grančice breze i jorgovana koje je moja baka posadila pre više od trideset i kusur godina. Kaže da je priroda jedini čovekov prijatelj i da jedino ona zna svoj pravi put-vraća onoliko koliko joj pružas. A, da! Pričala mi je i o ljudima.

U slucaju sa njima to je bilo suprotno. Izgubljeni saputnici vetra su i ove noći uspeli da se lukavo provuku kroz šupljine bakinog starog okna od prozora i postalo je hladno. Odjednom me je obuzela neka neopisiva jeza, mraz na prozoru počeo je da slika svoje planove koje je nameravao da ispuni i ove godine. Sveća koja se nalazila na stolu do mene je počela polako da gubi sjaj, a ja ni ne pomišljam da se vratim pod topli jorgan, meni od malih nogu poznatog kreveta.  Razmišljam, razmišljam i razmišljam. Ja imam dosta pitanja, od malena sam ih imala, ali tada baš ni jedan odgovor. Kako godine sebično prolaze, ali posve brzim tempom, pitam se i dalje sta sam to shvatila za sve ove moje godine?! Dosla sam do zaključka.

Dosta sam naučila sa jako malo iskustva. Ja sam jedna od onih koja razume i istinski oseća bol, ona koja ne želi da povredi druge, cak ni one koji su to zaslužili… Jedna od onih koje znaju da kažu „oprosti“ ili „izvini“, jedna od onih koje su rano shvatile da je život prekratak za mržnju i gnev… Ali isto tako i jedna od onih koja je u to vreme gneva zalutala i ostala-koprcajući se. Najjaca sila na svetu ljubav, više ne postoji. Sreća postaje samo rec, naravno, jer ljubavi nema. Poštovanje– isčezlo je. Oteli ga loši morali kojih je danas i na pretek.Vera?! U Boga retko ko još veruje. E, u takvom svetu ja trenutno živim. Beznađe…Hop! Skočih sa prozora na hladne pločice i brzo se uvukoh u krevet. Prosla je ponoć odavno, ali je najbolji prijatelj za ovakve trenutke, zar ne? Otkucava tri sata posle ponoći da me uveri da ce ubrzo jos jedan novi dan i da nekome mogu izmamiti osmeh na lice. Zatvorih oci, nekako radosna.

Miris kafe? Mmm…. Moja baka nikada nece prestati da me tretira kao svoje malo unuče. Ima li sta lepše od svežeg, jos uvek vrućeg i naravno domaćeg bakinog kroasana i još vrelije kafe u krevetu? Počele smo jutro sa osmehom i ona i ja planirajuci dan. Na selu je uvek najlepse. Probudi se valjda u čoveku onaj istinski osećaj dobrote i neiskvarenosti, probudi se onaj nevini pogled na svet, kao kad si dete i sve ti se čini jednostavno. E upravo tako sam se i ja osećala u tom trenutku…ispunjeno i bezbrižno. Obukavši se, izašle smo napolje i držeći baku pod ruku pešačile smo oprezno do reke. Led je pucketao, vrištao je lomeći se pod našim koracima. Pricala mi je o prolaznosti. O tome kako sve jednom prođe, i ono loše, a jos brže ono dobro. Govorila je mudro o istrajnosti covekovog uma, objašnjavajući da nikada ne bih trebala sebe da menjam i upoređujem sa bilo kim. Da je život „nista“ ako nisi osetio i dobro i loše i uspeo da ostaneš čovek uporan i istrajan u svemu sto radiš. Pamteći i upijajći njene reči, poželela sam da u njenim godinama isto pričam svojim unucima. Stigle smo do keja tako šetajući.

-Vidiš onu reku?-pitala me je. Klimnula sam glavom zbunjeno, ali odgovor je bio potvrdan u svakom slučaju. –Ona nikada nije promenila svoj tok, nikada nije tekla ni brže ni sporije od kada je nastala, a nastala je davno. Da se ljudi trebaju menjati i priroda bi se promenila. Ona je najbolji pokazatelj pravih vrednosti.-rekla je.

Zamislila sam se.

–Bako, i sama priroda, po mom mišljenju, ima loših strana. Samu sebe je nekada uništila. Otud požari, poplave i ostale katastrofe.

Da, ona samu sebe, ali niko drugi nije mogao da joj se suprotstavi. Previše je jaka, budi i ti!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s